Logo
Odštampajte ovu stranicu
Ostavite Vaš utisak
(0 glasova)

Partizanova tragedija je kliše srpskih fudbalskih poraza

Eliminacija Partizana iz Lige Evrope imala je sve odlike srpskih fudbalskih neuspeha.

Imali su crno-beli sudbinu u svojim rukama, trebao im je za prolaz dalje ili trijumf, ili

nerešeni ishod, čak i povoljan poraz od Augzburga u poslednjem, šestom kolu nadmetanja po grupama, ali...

Čuveno "ali" ovde će prepustiti svoje mesto francuskom "Déjà vu". Već viđeno.

Jer, taj kobni poraz od baš 1:3, uz primljeni odlučujući pogodak u pretposlednjem minutu, nije ništa originalno u našem fudbalu. Štaviše, imao je taj poraz sve odlike brojnih srpskih fudbalskih tragedija.

Primiti gol u finišu, kada se sprema slavlje, ili se ima koliko-toliko povoljan rezultat, dešavalo se i Zvezdi u Strazburu, i reprezentaciji protiv Belgije za 3:2 u Briselu 2007, i protiv Gane (0:1) na Mundijalu 2010, i protiv Estonije za 1:1 u kvalifikacijama za EURO2012...

Mi, pritom, nekako po pravilu uvek "u nezgodno vreme" dobijemo crveni karton, a obično se to desi ili mladom ili veoma važnom igraču. Pa, samo na EURO2000 smo u sva tri meča prve faze imali po isključenog igrača. A kada nismo, dobili smo šamar, u vidu teniskih 6:1 za Holandiju (što je bolji rezultat od 6:0 za Argentinu, usred Mundijala; naravno - uz isključenje jednog našeg igrača).

Ta crna tradicija se, međutim, ne zaustavlja samo na kobnim završnicama i crvenim kartonima.

Tu su još i trans publike koji se, skoro po pravilu, na kraju pretvara u bes, a sve se začini sa "Uprava napolje". Opravdano ili ne, to je najčešće skandiranje, pa su tako samo u sećanjima onih starijih navijača ostale ovacije i pesma timu koji je poražen. A desilo se tako nešto baš i u Humskoj, onog 9. maja 1976, kada je Hajduk iz Splita trijumfovao sa 1:6, a čitav crno-beli stadion i po završetku meča bodrio svoje ljubimce. Oni su u sledećem kolu novim porazom prepustili prvo mesto Splićanima, ali su na krilima navijača u poslednjem minutu tog prvenstva ipak postali prvaci.

Davna su to vremena. Naš fudbal je u dospeo u teško stanje, u kome su samo retki timovi u skorašnje vreme, a još ređi pojedinici, uspevali da mame uzdahe i kažu "E, zbog ovoga valja ići na stadion!".

Jer, i u ovom Partizanovom krahu videle su se sve strašne stvari srpske fudbalske tuberkuloze. U njoj je, godinama već, kašalj zamenjen krkljanjem igrača pred kraj poluvremena, kada se po nepisanom pravilu i primaju strašno važni golovi. U toj srpskoj fudbalskoj tuberkulozi je temperatura vidljiva u strepnji pred svojim golom usled opšteg odustajanja od ofanzive. U njoj je mršavljenje vidljivo na tabelama, mršavim bodovnim učincima.

"Gol u 90.", crveni karton mladom ili važnom igraču, promašeni ziceri poput Partizanovih protiv Augzburga, publika koja iz stanja transa pada u stanje pljuvanja, golovi primljeni pred kraj (oba) poluvremena, sudija kao dežurni krivac, teranje uprave i kukavička igra. Mogli smo da iz te priče izostavimo Partizan, a vi biste rekli "Tačno, takav je srpski fudbal!". A mogli smo da izostavimo srpski fudbal. I, tačno biste tada rekli: "Eto opisa Partizana protiv Augzburga!".

Već viđeno. Nažalost.

Pročitajte još


Pročitajte još...

Error: No articles to display

e-tribina.com 2017. - Izrada web stranice -