Rendžersa, Blekpula i Akrington Stenlija. Dok njegovi vršnjaci i dalje špartaju terenom, on se okrenuo trenerskim vodama i sa 36 godina u ulozi trenera-igrača sedi na klupi Akringtona, najsiromašnijeg kluba u engleskom fudbalu - ovo je priča o njima.
Svojevremeno je bio najplaćeniji igrač Evertona i Šefilda (u prvom mandatu) u istoriji ovih klubova, a sada nailazi na prepreke na svakom putu. Dok je on igrao pred punim stadionima, njegov tim ima najmanju posetu u Engleskoj i ima zadatak da ga zadrži u Ligi 2, četvrtom rangu takmičenja.
Ipak, to mu nije jedini zadatak, već mora i da sklanja pseći izmet sa terena za treniranje, kao i da zakazuje najjeftiniji smeštaj u hotelima.
"Ako negde postoji teži posao u fudbalu, voleo bih da znam gde. Još nisam osedeo", počinje Biti priču za "Gardijan".
Posle pet mečeva njegov Akrington ima svega jedan bod i nalazi se na začelju, gde je bio i posle prvih 12 kola prošle sezone bez pobede, sve dok upravo Biti nije pokrenuo ekipu i prvu sezonu kao trener završio na 15. mestu.
U Akringtonu će uvek sastavljati kraj sa krajem. U sredu uveče su izgubili na svom stadionu sa 1:3 od Karlsli junajteda, pred svega 818 navijača na tribinama. Prosečna nedeljna plata igrča je oko 400 funti nedeljno, a često se dogodi da ne stigne na vreme, što očigledno nije situacija poznata samo u našem fudbalu.
"Zato sam izuzetno ponosan na moje momke, jer se svake nedelje suprotstave igračima koji su mnogo plaćeniji, ali uvek daju sve od sebe", naglasio je Biti.
Da nesreća ne ide uvek sama govori i to da su lopovi prošlog meseca upali u klub i ukrali kopačke.
"Jedina vredna stvar u svlačionici bile su kopačke. One koštaju od 160 funti pa naviše, a poznato je kolike su plate i moji momci ne mogu da ih priušte. Odnosno mogu, ali ne i da ih izgube. Srećom, sponzor je kupio po par kopački svakom igraču i to je vrsta podrške koja je nama neophodna", poručio je nekadašnji golgeter.
Poređenja radi, dok se jedan klub susreće sa ovakvim problemima, koji deluju nemoguće za engleski fudbal, timovu u Premijer ligi su samo ovog leta potrošli skoro milijardu evra (835 miliona funti) na dovođenje atraktivnih pojačanja poput Dijega Košte, Anhela di Marije, Aleksisa Sančeza, Radamela Falkaoa, Seska Fabregasa...
"Mi smo čudo od kluba. Naš godišnji budžet za plate igrača je manji od 500.000, a Falkao imao nedeljnu platu od 300.000, koliko Akrington izgubi za godinu dana. To baš i nije fer", rekao je Biti.
Sam je priznao da je u karijeri imao milionske ugovore, zarađivao desetine i stotine hiljada nedeljno, vodio Lamobrgini tokom igračke karijere, uz pet nastupa za reprezentaciju Engleske i 91 postignut gol u Premijer ligi. Sada je na dnu piramide i želi da otvori oči mnogima koji žmure na ogromne razlike koje vladaju fudbalom.
"Definitvno je potpuno pogrešan način na koji se novac troši u fudbalu. Sve je usmereno ka eliti. Prošle nedelje smo otišli na teren gimnaziju u Blekburnu kako bismo trenirali, ali tamo nismo smeli da radimo jer je zabranjeno profesionalnim klubovima. Preselili smo se na, to nije teren, to je samo travnati deo javne provršine i moj asistent Pol Stivenson i ja smo čistili pseći izmet kako bismo na tom delu trenirali, ali nije moglo da se igra 11 na 11. Sada treniramo na terenu juniorskog kluba Butstaun i taj teren je baš dobar", naveo je Biti.
Njegov posao je sve samo ne lak, ali želi priliku u trenerskom poslu i svestan je da od nečega mora da počne.
