oduzme tri boda “zbog slabe organizacije”, pobeda od 2:0 u nekom tamo Elbasanu je samo proizvod odavno poznatog srpskog inata. I pokazatelj da smo bolji u fudbalu, ali u Francusku ili u baraž za Evropsko prvenstvo će oni, a ne mi.

O svim dosadašnjim slabostima fudbalera i trenera Srbije na terenu sada nećemo. Ali hoćemo o svemu onom što je pratilo naše gostovanje u komšiluku.

Nije bilo strašno, neverovatne mere bezbednosti kontrolisale su svaki korak naše ekspedicije, osim jednog kamena u staklo srpskog autobusa, sve ostalo je bilo u granicama tenzije koji takav meč donosi. I tako treba da ostane. A da se sve ostalo zaboravi. I izvesni ludak Ismail Morina, koji je pretio revolverom, mecima, ubistvima, na kraju je završio iza rešetaka. Tamo mu je i mesto.

Prošlo je 90 minuta u Elbasanu, utakmica je završena, tribine su prazne, a komšije ćemo biti ceo život. I naši studenti su bili gosti njihovog premijera Rame, posle su navijali za Srbiju na stadionu. Bez problema. Zato su dobrosusedski odnosi Srba i Albanaca iz Albanije više nego poželjni na ovom trusnom balkanskom području, gde se svaki kamen lako baca na komšiju.

Ovoga puta je, na sreću, završio samo u staklu autobusa. Neka na tome i ostane. I na našoj fudbalskoj pobedi.