za „Blic“ priča Dejan Stanković u trening kampu Intera, u mestu Apijano Đentile, na 30 kilometara od Milana.

- Ostao sam onaj isti Deki, kakvog me znaju od pre 15 godina. Promenio sam samo ono što je moralo da se menja na pozitivno. Ponavljam da je porodica najzaslužnija za to što sam ostao isti jer sam se rano oženio i postao otac. Uz moju karijeru su i oni odrastali i slavili moje pobede. Srećan sam što su me klinci videli i dobro zapamtili na terenu.

Dejan Stanković i naš urednik u Milanu

Ne samo da su ga zapamtili na terenu već su i pokupili gene od oca.

- Srednji Filip (13) je golman u mlađim kadetima Intera. Naravno, nisam ga gurao. Iskreno, nisam ni znao na kom je nivou dok mi nisu ljudi iz Intera rekli da hoće da ga uzmu iz Inter akademije. Najstariji Stefan (15) igra za Akademiju Inter, kao i Aleksandar (10). Stefana ću takođe polako ubacivati u takmičarske selekcije. To 2000. godište je najtalentovanije još od Balotelijeve generacije. Biće mu teško, ali sam mu rekao da se meri s najboljima.

O reprezentaciji, tim menadžer Intera kaže:

- Svi su me stalno pitali zašto igram dobro u Interu, a u reprezentaciji ne baš toliko. Ja sam uvek ispunjavao zamisli selektora i zato su me i svi zvali. Često sam se žrtvovao za uspeh tima. Pa, pitajte Milijaša kako mu je bilo da igra kad sam ja bio uz njega. Presrećan sam kad pobedimo i budem zadovoljan kako sam odigrao, a onda pročitam preterane kritike na svoj račun i zapitam se šta će mi sve to. Ali opet dođem i zaigram za reprezentaciju jer je to najveća čast za svakog sportistu.

Slika Mihe kao trenera Milana i njegovog sina Dušana, koji je u dresu Lacija skupljao lopte, obišla je svet.

- Ja sam krstio Dušana. Kad sam se čuo s Mihom, rekao sam mu da je Duki baš porastao. Imao sam i ja tu čast. Moj Filip je skupljao lopte iza gola kad sam sedeo na klupi Udinezea. To je fenomenalno. Sad kad se setim, i ja sam Mihi skupljao lopte kada je igrao u šampionskoj generaciji Zvezde.

Iako je trener ljutog rivala, o Mihi misli sve najlepše.

- Fudbal je jedno, a privatni život je drugo. Obožavam ga, on je za mene mnogo uradio. Uvek će biti deo familije, više od prijatelja, više od kuma. Pre tri godine sam, pred utakmicu s Hrvatskom, rekao da će voditi veliki klub. To ima zapisano, i tako je i bilo. On može da iznese sve probleme pored pritiska s kojim se suočava jer ima „kohones“. Što je veći pritisak, on reaguje bolje. Vezao je tri pobede kada je imao ozbiljan problem. Samo smo protivnici tih 180 minuta u toku godine, ostatak godine smo prijatelji. I to zauvek.