mali slušao je priče o legendama Duletu Saviću i Draganu Džajiću, koji su u njegovom kraju fudbalske ikone. Srpski reprezentativac danas svojim fudbalskim umećem ide njihovim stopama.
- Mogu da igram u Čelsiju ili bilo kom dobrom klubu, da postignem bezbroj golova, ali oni su legende i meni ništa ne vredi. Kad je mlađa generacija u pitanju, Raća Petrović i ja smo na prvom mestu.
Od prvih koraka isticao se svojim talentom i želeo da bude fubaler. Mama se hvatala za glavu.
- A škola, sine, pitala bi me. Mama, ići ću ja u školu, ali želim da budem fudbaler, odgovarao sam.
Zinedin Zidan mu je bio idol.
- Od naših igrača voleo sam da gledam Savićevića i Prosinečkog. Tada je Crvena zvezda dominirala. Deca navijaju za onog ko pobeđuje. Sada možda Partizan dominira, pa ima više mlađih navijača.
Otac ga je vodio da gleda prvu utakmicu na „Marakani“, kada je Jugoslavija savladala Mađarsku sa 5:0.
- Bio sam toliko mali da nisam mogao da odgledam utakmicu, samo neke delove. Tek sam kasnije na TV-u video da je Peđa Mijatović postigao tri gola.
Za sebe kaže da je miran i povučen momak. Jednostavan, prirodan i normalan. Ali da je veoma teško ostati isti kao nekad.
Snimak za sva vremena |
- Nije lako ostati isti sa ljudima kad me oni gledaju drugačije. Sanjao sam da me prepoznaju po onom šta radim, po rezultatima i na to sam ponosan.
Kad ne može da pruži sto posto na treningu ili kada je povređen, nervozu teškom mukom obuzdava.
- Moja snaga je porodica. Kad dođem kući i vidim da su srećni, to je za mene hrana, koja mi donosi neophodan mir.
Za navijače i trenere klubova kao što su Čelsi i Benfika sve osim pobede je neuspeh.
- Ponosan sam što sam sa Benfikom osvojio titulu i igrao finale Lige Evrope. I naravno, što sam posle Čelsija koji me je prodao, uspeo da ih navedem da me kupe za mnogo veći novac. Dokazao sam koliko vredim.
|
Teodosić
Ušivanje patika
Šoping kao trening
|
Nikad nije igrao u našoj ligi, smatra da u Srbiji nema dobrih uslova za rad.
- Zna se za Novaka Đokovića i nas pojedinačno uspešne sportiste. Nemamo ekipu koja igra u Evropi da bismo bili zapaženi. Nema nas na fudbalskoj sceni. Malo mi je krivo što nije bilo uslova da igram fudbal u Srbiji, već sam iz treće lige otišao u inostranstvo. To nije bilo do mene, već do stanja u našem fubalu.
Kaže da našu reprezentaciju respektuju i pored lošijih rezultata.
- Naša imena imaju težinu. Nedostaju nam rezultati. Treba napraviti program za narednih pet, šest godina. Ne može se ništa napraviti za godinu dana. Novi stručni tim je mlad i ambiciozan. Mislim da će se u narednom periodu kroz naše rezultate njihov rad pokazati kao dobar.
Za Žozea Murinja kaže da je veoma zahtevan.
- Primeti svaku sitnicu i propust, kritikuje. Osećamo konstantan presing, u fudbalskom žargonu rečeno - 90 minuta. Ali zato je jedan od najboljih trenera. Izvuče iz igrača sve najbolje. On je pobednik, nema dlaku na jeziku. Svaki njegov sastanak je različit. Nekad da igraču da vodi reč. Onda bude smeha kad neko dođe nespreman.
Otkrio je jedan motivacioni kritički govor Murinja iz svlačionice sa poluvremena utakmice.
- Bilo je nerešeno. „Ovo vam je isto kao kad lopov uđe u vašu kuću, a vi i vaša porodica ste tu. Šta ćete da radite? Da se skupite i sakrijete, pa da ga pustite da odnese sve? Ili da ga napadnete i isterate iz kuće“, upitao nas je. Izašli smo na teren, saterali protivnički tim u ćošak i pobedili.
Kad je prvi put došao u Čelsi, Bane Ivanović bio je jedan od najboljih igrača kluba. Danas je isto.
- Bane je sjajan igrač i prijatelj. Kad on uđe u sportski centar odmah se zna da je stigao. Bane i Dijego Kosta su najglasniji.
Pre godinu dana nije imao viziju čime bi se bavio kad završi karijeru.
- Sad već razmišljam, želim da ostanem u fudbalu. Možda budem trener, sakupiću dosta iskustva.
Ističe da je obrazovanje veoma važno, a za fudbalere neophodno znanje bar engleskog jezika.
- Završio sam DIF. Nisam tada znao jezik, ali imao sam sreću da kroz bavljenjem fudbalom naučim tri jezika: slovački, portugalski i engleski.
