i incidenata na samom terenu, registrovan trijumfom gostiju u tom, kvalifikacionom susretu za odlazak na EURO2016.
Evo i tih delova:
125. Prva od te dve otežavajuće okolnosti je da po čl. 19(d) DP-a podnosilac žalbe ima ponovljene prekršaje. Zaista, prethodnih pet godina podnosilac žalbe je bio kažnjavan šest puta za prekršaje slične prirode, tri su bila u vezi sa utakmicama seniorske ekipe, a tri u vezi sa U21 ekipom. Ono što se najviše primećuje je kvalifikaciona utakmica za EURO 2012 između Italije i Srbije u 2010. u kojoj je UEFA kaznila FSS sa izgubljenom utakmicom rezultatom 0:3, dve utakmice pred praznim tribinama (jedna uslovno), zabranom naručivanja ulaznica za srpske navijače za bilo koje utakmice u gostima seniorske ekipe tokom kvalifikacija tog takmičenja, i novčanom kaznom od 120,000 EUR zbog počinjenih sledećih prekršaja: bacanje predmeta, paljenje/bacanje baklji, pokazivanje natpisa sa zabranjenim sadržajem, paljenje albanske zastave, pokušaj upada na teren, dela činjenja štete. Panel smatra da incidenti na toj utakmici, iako ozbiljni, nisu ni približno toliko ozbiljni kao oni koji su se dogodili na utakmici. Panel se posebno poziva na činjenicu da na utakmici Italija-Srbija 2010. nije bilo upada na teren, niti napada na igrače od strane navijača, što je značajna i ozbiljna razlika. Kao takva, kazna izrečena u odluci na koju je uložena žalba (ili čak diskvalifikacija i/ili isključenje kako je diskutovano infra u stavu 127) je, po Panelu, "logični dalji korak UEFA u svetlu obima kazni na raspolaganju", u skladu sa čl. 6 DP-a (videti CAS 2013/A/3139).
126. Druga otežavajuća okolnost je da su incidenti koji su se dogodili na utakmici bili ozbiljne prirode i, kako je već napomenuto, predstavljali su veoma ozbiljnu pretnju za bezbednost igrača i sudijsku ekipu. Panel se naime poziva na upad na teren značajnog broja srpskih navijača (najmanje 15) i napad na albanske igrače od strane srpskih navijača. Panel nalazi da je posebno ozbiljno i zabrinjavajuće da su neki srpski navijači koji su upali na teren (i odmah posle konfrontacije između srpskih i albanskih igrača, i takođe u trenutku kada su albanski igrači napištali teren) mogli, bez nekog značajnog otpora od osoblja za bezbednost, da dođu do igrača i čak ih agresivno vuku i udaraju, i da je čak jedan uspeo da zgrabi stolicu i udari jednog od albanskih igrača u rame. Čistom dobrom srećom posledica napada nisu bile mnogo gore. Na primer, panel zamišlja scenario u kome su srpski navijači koji su upali na teren mogli biti naoružani sa malim noževima na rasklapanje ili drugim opasnim oružjem koje bi moglo da dovede do stalne povrede ili čak fatalnih posledica po nekog od albanskih igrača ili, pod drugačijim okolnostima (npr. da je protiv domaće ekipe dodeljen penal) po sudijsku ekipu. To nije nemoguć scenario, imajući u vidu da je podnosilac žalbe priznao da su predmeti mogli biti krišom uneti na stadion kroz sakrivanje istih u telesnim šupljinama. U svakom slučaju, čak i povlačenja, udarci i udarac stolicom, ako su izvršeni sa dovoljno snage i na pravom mestu, da ne pominjemo bacanje kamenica, stolica, baklji i drugih opasnih predmeta, a sve se od toga zaista dogodilo na utakmici, mogli su dovesti do ozbiljnih i moguće fatalnih povreda albanskih igrača.
127. Panel nalazi da se postupci srpskih navijača ne mogu tolerisati (kako je i sam podnosilac žalbe priznao) i da bi, po tome, bilo potpuno adekvatno i proporcionalno da se primene mnogo strožije kazne, kao što je izgubljena utakmica i diskvalifikacija sa trenutnog EURO takmičenja, a po čl. 6, stavovi g i n DP-a, imajući u vidu višestruke prekršaje, statust podnosioca žalbe kao nekog ko ima ponovljene prekršaje i ozbiljnost počinjenih prekršaja, posebno onih koji su u ozbiljan rizik doveli bezbednost igrača i sudija. Panel smatra da je Kontrolno i etičko disciplinsko telo u stvari pokušalo da "primeni najstrožu moguću kaznu, a to je isključenje iz takmičenja" i da je Komisija za žalbe UEFA smatrala da su kazne Kontrolnog i etičkog disciplinskog tela "prilično blage". Po mišljenju panela, pomenuta olakšavajuća okolnost (videti supra u stav. 118 et seq.) je, u mnogome, nedovoljna da bi se smanjilo ono što bi panel praktično smatrao adekvatnom kaznom - ne manje od diskvalifikacije sa tekućeg takmičenja UEFA. U skladu sa tim, panal nalazi da su kazne izrečene u odluci na koju je uložena žalba - oduzimanje 3 boda, dve utakmice pred praznim tribinama i kazna od 100,000 EUR - blage i, a fortiori, nisu evidentne i veoma su disproporcionalne.
128. Osim toga, panel nalazi da kazne izrečene podnosiocu žalbe u odluci na koju je uložena žalba nisu neproporcionalne, ili čak preblage, kada se uporede sa prethodnim slučajevima UEFA. Slučajevi koje podnosilac žalbe navodi da bi ustanovio poređenje u svoju korist - Italija-Hrvatska 16.11.2014, Bugarska-Hrvatska 10.10.2014, Rumunija-Mađarska 11.10.2014. i FC Bazel-FC Real Madrid 26.11.2014. - nisu analaogni, jer se ni jedan od njih ne bavi značajnim brojem navijača koji upada na teren i napada igrače povlačenjem, udarcima ili čak stolicom. To nije zanemarljiva razlika, već pre stavlja ovaj slučaj u mnogo ozbiljniju kategoriju gde zaslužuje mnogo strože kazne. Što se tiče poređenja sa disciplinskim slučajem CAF-a u vezi sa utakmicom Ekvatorijalna Gvineja-Gana, smatra da je to potuno nevažno, jer je doneta od određenog disciplinskog tela druge konfederacije, pod drugačijim pravilima, pravilnicima, jurisdikcijom i nadležnošću.
129. Osim toga, panel odbija zahtev podnosioca žalbe da se suspenduje oduzimanje tri boda. Da bi bili sigurni, čl. 20 DP-a navodi da sve disciplinske mere, uz izuzetak opomena, ukora, zabrana obavljanja svih fudnalskih aktivnosti i disciplinskih mera u vezi sa nameštanjem utakmica, podmićivanjem i korupcijom, mogu biti suspendovane. Međutim, imajući u vidu da bi, po stavu panela, čak diskvalifikacija sa tekućeg UEFA takmičenja ili, u najmanju ruku, izgubljena utakmica, bila adekvatna kazna, nema razloga da se suspenduje oduzimanje tri boda.
130. Konačno, panel napominje da ova odluka ne bi trebalo da bude smatrana kao prekor trenutnom rukovodstvu, osoblju i igračima FSS. Oni su u veoma nesrećnoj poziciji u kojoj treba da se bave, bez imalo svoje krivice, (i) delom svojih navijača koji spadaju u jednu od najopasnijih grupa huligana u današnjem evropskom fudbalu, (ii) nedostatkom državnog zakona - kako je navela strana koja tuži, a strana koja odgovara to nije opovrgla - što bi moglo da dozvoli FSS da, na preventivnoj bazi, zabrani ulaz na stadion potencijalno nasilnim navijačima, i (iii) posledicama eksplozivne političke situacije koja opseda Balkan već neko vreme, a posebno poslednje dve decenije. Međutim, princip stroge odgovornosti za neadekvatno ponašanje navijača - čiju tačnost po švajcarskom zakonu ne osporava ni strana koja tuži i koja je odobrena od strane pravosuđa CAS (videti CAS 2013/A/3094 i odluke donete u istom) - je fundamentalna stavka postojećeg pravnog fudbalskog okvira i jedan od nekoliko pravnih sredstava koje fudbalske vlasti imaju na raspolaganju da bi sprečile huliganizam i, generalno, neadekvatnog ponašanja navijača. U skladu sa tim, Panel saoseća sa rukovodiocima, osobljem i igračima FSS, kao i sa veoma kompetentnom odbranom pravnog zastupnika strane koja je tužila, ali ne može da izbegne potvrdu kazne koju je njihovom savez izrekla UEFA."
