- Prva godina u inostranstvu je uvek najteža, posle svega na šta si navikao, bez prijatelja i porodice. Ne mogu reći da sam presrećan sezonom, ali šta da se radi. Mnogo mi je bilo lakše zbog Dude i Krstića, Drejpera znam iz reprezentacije, Dženinga iz Cibone, još je tu bio i Milko Bjelica. Za Krleta nemam reči, imamo odličan odnos i van terena, i kad je 'zezanje' i kad se radi. Sa njim sam najviše voleo da igram, mnogo je nedostajao na kraju finala kad se povredio – kaže Šarić za „Blic".

Srbija ga je već iznenadila na prošlom Mundobasketu.

- Nisam očekivao da ćete tako lako doći do srebra na Mundobasketa, i to sa povređenim Krstićem, igrao je do 15-ak minuta po meču. Odigrali ste sjajno i meč sa Amerikancima bio je nagrada za sve. Drugo mesto na Svetskom pored njih je kao da ste prvaci Evrope.

Hrvatska je enigma, kao nedorečen tim od kog se uvek više očekuje.

- Teško je objasniti šta se sa nama dešava. Dobra reprezentacija, vrhunska, nema mnogo kvalitetnijih od nas, a podbacimo. Tri godine sam u timu, sada smo domaćini u Zagrebu i imamo dobru grupu, nadam se da će nas atmosfera poneti da ostvarimo rezultat o kom će se pričati.

Darija su u Beogradu iznenadili mališani, koji su na svakom koraku tražili autogram ili fotografisanje.

- Nisam znao da ljudi toliko prate mladu generaciju igrača. Lepo je i volim da izađem u susret, nekad sam ja tražio fotografisanje od igrača Šibenika, zatim Lamara Odoma, Rudija Fernandeza... eto, sad igram protiv Rudija i ponekad mi deluje nestvarno, pa nikad ne odbijam klince za atogram, znajući koliko je meni značilo.