oduševljeno analizira senzacionalnu završnicu šampionata i podvig Srbije.

- U duelima sa Grčkom i Brazilom pokazali smo ono najbolje što srpska košarka ima - superbogatu i raznovrsnu igru. Ako se negde ova igra približava umetnosti, onda je to u našim napadima, dodavanju, pas igri i kolektivu. Nije bilo nerezonskih šuteva, sve je fantastično - kaže Maljković.

Kao junaka izdvajate Teodosića?

- Njegova igra je iz košarkaških kataloga. Onako kako bi uvek trebalo da igra. Kada svi daju doprinos, podrede se timu, onda deklasiraju i Grčku i Brazil i dođu na prag osvajanja medalje.

Đorđević je položio sve selektorske ispite?

- Izvanredno vodi ekipu, tim voli njega, on voli tim. Sale je bio veliki plej, umeo je da napravi ambijent i da poveže ljude, razume košarku do njenih sitnih detalja. Godine i mladost nisu mu hendikep, već naprotiv, ima veliku energiju koju prenosi na igrače. Otuda i veliki uspeh.

Možemo li do pobede nad Francuskom?

- Možemo. Biće to velika borba dveju ekipa u naletu, senzacija šampionata. Francuzi će igrati čvrsto u odbrani, atlete su, brzi, skočni. Dijao je razredni starešina, plej, centar, igra leđima, a debeo je i bucmast. Njegova majka je bila velika košarkašica, geni su čudo. Veliko iznenađenje je i Gober, koji je pojeo Gasola u četvrtfinalu.

Kako su Španci, već viđeni šampioni, primili ranu eliminaciju?

- Kao nacionalnu žalost. Potcenili su Francuze. Ovde je sve bilo u znaku slavlja, euforije, hvalospeva, već je bilo gotovo da će u finalu savladati Amerikance. Tu i tamo se našao poneki španski trener ili novinar da ih opameti i kaže im: „Ej, stanite, i drugi igraju košarku“. Na kraju ih je progutao domaći teren, uništio im je mozak - zaključio je Maljković.