licu, oči odišu zadovoljstvom, a srce je puno. Titula je u njenim rukama, ali i karta za Rio.

- Samo sam želela da mi oči budu pune od momenta kada smo ušle u otvoren autobus. Gledala sam svaku terasu, samo mi je glava išla levo-desno da vidim sugrađane, kola su se zaustavljala po autoputu i svi ljudi su bili fantastični. I onda balkon. Kada se to doživi, šta ti još posle toga treba u životu? Nije potrebno slavlje, iako smo išle da slušamo muziku i malo slavimo. Balkon je bio kruna velikog rada KSS, Dragana Đilasa, Ane Joković, mene, stručnog štaba i glavnih junakinja - košarkašica - kaže Marina za „Blic“.

Kako da iskoristimo uspeh?

- Mora da krene da radi „juče“, da se koristi ovaj neverovatan rezultat. Mi smo svoje odradili, spremna sam kao i sve ove godine da prenosim znanje i iskustvo srpskoj košarci na bilo koji način. Najlepše stvari smo napisale na terenu i taj uspeh želimo da podelimo sa drugim ljudima i da se krene u ozbiljnu akciju, a nije teško da se razvije na pravi način i da svi profitiramo od njega.

Otkako ste pre četiri godine seli na klupu Srbije, sve ste podredili plasmanu u Rio?

- Tu izjavu sam dala u „Blicu“ uoči Evrobasketa, da sam dala život za ovaj projekat. Jedan jak klub u Srbiji mora da postoji da bude baza reprezentaciji, kao u svakoj drugoj zemlji, i sve bi nam bilo mnogo lakše. U Partizanu, prve dve godine otkako sam postala selektor, dovođenje igračica i sve drugo je bilo u cilju dobrih rezultata reprezentacije, naravno i crno-belih.

Kada je ta priča nestala, usledio je odlazak u inostranstvo?

- Lion je klub koji neverovatno cenim jer je ozbiljno prihvatio moju ulogu selektora. Dozvoljavaju mi stvari koje ne bi nijedna druga ekipa. Lep gest su, na primer, avionske karte da mogu da dođem kako bih na tri dana radila na temu reprezentacije u svakoj mogućoj pauzi u prvenstvu. Imaju razumevanje i dovode srpske igračice. Nisam mogla da odem u neki možda ozbiljniji klub koji mi ne bi dozvolio da se posvetim reprezentaciji.

Kako funkcionišete sa najbližim saradnicima?

- Svaki dan svih ovih godina bio je posvećen da Srbija dođe do cilja, neverovatna količina rada i posvećenosti je uložena. Moj stručni štab je izbombardovan sa dva-tri sastanka dnevno šta tačno treba da se radi. Hajde još da radimo, da izmišljamo, da smislimo neke atipične ideje da bi košarkašice, koje su glavne u ovome, imale mir i da na svakom meču i treningu pruže ono što najbolje mogu.