12 godina, sada je prisvojila laskavi naziv i u kategoriji do 14 i ovo je priča o njoj.
Ćerka predsednika KK Partizan Predraga Danilovića je i druga na "Tennis Europe" listi najboljih juniorki Evrope i nema sumnje, pravi teniski dijamant. Naravno, baš kao i svaki dragi kamen pred ovom visokom devojčicom je period brušenja, mukotrpnog i upornog rada i dokazivanja. Olgu krase izuzetne radne navike, nesvakidašnja sportska inteligencija i potpuna predanost tenisu. Sve su to uslovi koji vode samo u jednom pravcu - ka vrhu.
U 2014. osvojila si pet trofeja, od toga tri Tennis Europe do 14, jedan do 16 i jednan ITF (G5, konkurencija do 18). Koje su ti ambicije za ovu godinu?
"Volela bih da ostanem u vrhu rang liste do 14 i da što više spustim rang na ITF-u. A to mogu samo ako budem dobro igrala na turnirima", rekla je Danilovićeva.
Šta posebno očekuješ u ovoj novoj sezoni kada je u pitanju tenis?
"Najvažnije je da ostanem zdrava i da me, nadam se, zaobiđu povrede".
Godina je počela uspehom i prvom titulom u 2015. godini. Kakav je plan za prvu polovinu sezone?
"Na ITF-u na Zvezdi sam igrala polufinale singla i osvojila dubl tako da je to moja prva titula u sezoni. Lepo je kad na prvom turniru u godini, posebno u konkurenciji gde su i četiri godine starije od vas, uzmete pehar. Nadam se da ćemo sa reprezentacijom do 14 godina uspeti da izborimo prvo plasman u finalnu grupu, a onda i u finale".
Šta je Olgi Danilović jača strana u tenisu i na kojim segmentima moraš više da radiš i da se usavršavaš?
"Treneri mi kazu da mi je servis jača strana i to što protivnice nisu često navikle da igraju protiv levorukih igrača. Sigurno da sve može i mora da bude bolje, brže i jače."
Ko ti je uzor i da li pokušavač nekoga da kopiraš bilo kada je reč o igri i(li) ponašanju na terenu?
"Poseban uzor nemam. Kažu mi da podsećam na Moniku Seleš, a ponekad i na Ivaniševića. Kao i svi, volim kako igra Nole i kako izdržava pritisak, a i drago mi je i što Ana sada baš dobro igra. Na mečevima ne imitiram nikoga, samo na kraju treninga, to svi volimo da radimo".
Da li može protivnica svojim nesportskim ponašanjem da te izbaci iz koncentracije?
"Kada sam bila mlađa užasno sam se nervirala kada protivnica slaže rezultat ili pokaže pogrešan trag ili ga crta nogom na brzinu. Sada sam navikla, a i zna se već ko je korektan, a ko ne tako da pre meča mogu da se pripremim".
Otac ti je bio vrhunski sportista, da li ti daje neke savete vezane za sportsko napredovanje?
"Tata se ne meša mnogo u moj tenis, on me uči još od kad sam bila mala da na svakom treningu dajem svoj maksimum i da je svaki trening važan jer se tako napreduje".
Na dobrom si putu da postaneš vrhunski sportista. To podrazumeva dosta odricanja, napora, samokontrole. Kako se nosiš sa tim problemima?
"Nekada je teško, ali na kraju je lepo. Nemam puno slobodnog vremena, ali imam puno prijatelja po celom svetu. Mi (teniseri) nemamo kada da izlazimo, ali se družimo po turnirima ili ponekad odemo u bioskop".
Česta odsustvovanja od kuće, putovanja, hoteli, turniri, da li si u jednom momentu zažalila što si krenula tim putem, putem vrhunskog sporta?
"Kada sam dugo odsutna nedostaje mi kuća i moje društvo iz škole, a kada sam dugo kod kuće i samo treniram, jedva čekam da krene sezona turnira. Navikla sam na puno obaveza i ne znam da li bih više mogla da se snađem da nije stalno neka trka".
Imaš li neke svoje rituale kojih se držiš tokom mečeva ne gaziš linije kod menjanja strana, stavljaš peškir na određeni deo klupe...
"Nemam neke posebne rituale za vreme meča, ali imam muzičku listu za pre meča. Zavisi kako kad, ali koncentrišem se najbolje kad stavim slušalice i isključim se totalno".
