okolo i plaši skupljačice lopti. Sada, posle nove Novakove titule na najprestižnijem turniru, i to pobedom u finalu nad Rožderom Federerom, čovekom koji je sedam puta baš tu podizao pehar, Britanijom odjekuje jedna posve drugačija poruka.

Prenosimo vam tekst urednika sportske rubrike britanskog javnog medijskog servisa (BBC) Toma Fordisa:

Zašto Novak Đoković zaslužuje više poštovanja?

Pobedniku ide plen. Za Novaka Đokovića, posle trijumfa u četiri seta nad Rodžerom Federerom, idu i 'izjave saučešća'.

Nije to neka instiktivna, emotivna reakcija kada neko upravo osvoji devetu grend slem titulu i usput zaradi 1,8 miliona funti. Ali, Federer je kralj pod suncem Centralnog terena, a čovek koji ga skida sa trona mora da nosi teret koji je, koliko neizbežan, toliko i nepravedan.

U nedelju je 33-godišnji Federer, sedmostruki šampion imao, kao podršku, uz sebe svakog čoveka, ženu i elegantno obučenog redara, jer je pokušavao da pobedi i presedane i minule godine.

To je ostavilo Đokovića, aktuelnog šampiona, svetskog broja jedan, u situaciji da je najusamljeniji čovek u jugozapadnom Londonu, da bude smatran hladnokrvnim ubicom Federerove bajke i čovek koji ostvaruje romantične snove pristalica koji ga vole.

Šta može Novak... On je loš momak koji nije uradio ništa pogrešno. Nije on uzeo slatkiš od deteta, ili otkazao Božić, ili konstruisao zrak smrti koji je usmeren ka najvećim gradovima planete. Ne, on je prevazišao na večnim listama neke od najvećih grend slem šampiona: Andrea Agasija, Džimija Konorsa, Ivana Lendla, našeg dragog Freda Perija. Ima dva više grend slema od Džona Mekinroa, tri više od Štefana Edberga i sopstvenog trenera Borisa Bekera. Ni Bjern Borg mu nije daleko.

A on je to uradio nastupima bez greške - sa takvom preciznošću udaraca od kojih se, maltene u svakom poenu, dizala boja kojom su označene linije. Uradio je to sa snagom koja je terala Federera da bude sveden na prostor na koji to Novak želi. Uradio je to sa snagom koja je terela Rodžera da juri i povlači se. Uradio je to sa takvom brzinom i intenzitetom u odbrani, da rival mora da izvede nekoliko direktnih poena, pre nego što zaista osvoji poen.

U jednom trenutku, kada je Federer pri 1:1 u setovima, uz brejk zaostatka u trećoj deonici izveo sjajan lob, sa jednog sedišta iz dela tribina za koji su ulaznice bile jeftinije, čulo se "Ti si genije, Rodžere!". Ali, šta je onda Novak, koji je pobedio Federera u dva uzastopna vimbldonska finala, a koji je osvojio četiri grend slem titule od Rodžerove poslednje?

Đoković je čudo ove ere žestoke konkurencije, momak koji nije samo napredovao u drugoj polovini zlatnih karijera Federera i Rafaela Nadala, već bio jači i od svežijih rivala, kao što su Endi Marej i Stan Vavrinka, koji su se takođe borili za primat.

A opet, on ispadne negativac naspram tih kitnjastih heroja, kao zlokobni Terens Stemp u drugom delu Supermena, ne baš kao "General Zod koji je sada General Đok". Da ponovim - on je zasluženo trijumfovao.

Očekivala se izjednačena borba, jer je njih dvojicu samo jedna pobeda delila posle 39 prethodnih mečeva, a rezultat je bio 6:6 u poslednjih 12 grend slem susreta. I, na momente je i bilo izjednačeno, jer je kvalitet tenisa koji su prikazali dokazao da su baš oni - dvojica najboljih na svetu. Naročito se to videlo u čudesnoj drugoj deonici u kojoj je Federer spasao sedam set-lopti i nekako se iskobeljao do - izjednačenja.

Ali, iako je egal mogao da se primeti na semaforu, nije bilo baš ujednačeno na terenu. Ne velike, ne i konstantne, razlike su postojale u ključnim poenima i kritičnim razmenama udarcima.

U prvom setu, koji je izgubio, Federer je pogodio samo 59% prvih servisa, naspram 85% koliko je imao u savršenom polufinalnom nastupu protiv Mareja. Napravio je 11 neiznuđenih grešaka, Đoković samo tri, a pritom je Švajcarac kod set lopte za njegovog rivala - napravio dvostruku servis grešku.

Glavni razlog zbog kog je poslao Mareja kući posle tri seta je bila snaga koju mu je donosio taj prvi servis, dok se Marej naslađivao dugim razmenama udaraca. Samo ih nije bilo mnogo. A da bi pobedio Đokovića, Federer je morao da zadrži taj nivo. Umesto toga, morao je da se povuče, i to u onaj prostor u koji ga je šampion saterao.

Federer je imao šanse. Baš onakve kakve je, na vrhuncu svoje karijere, koristio. Napravio je brejk 'sa nulom', a onda... Onda je, kao teniser koji je u prvih 12 dana turnira dozvolio rivalima samo četiri brejk šanse, doživeo brejk već u narednom gemu. Potom su se desile dve Rodžerove set lopte kod rezultata 6:5. Oba puta Đokovićev servis se pokazao kao nezaustavljiv, kao što je dubina njegovih forhenda uspela da ga spase i doživljenog brejka u drugoj deonici.

Rodžer je navikao dao kontroliše tempo vimbldonskih finala. Ali, ovoga puta, kada su njegovi servisi vraćani pod njegove noge, njegov tajming je bio poremćen, a aura mu je nestala.

Đoković nije trebalo da dozvoli da mu se onaj drugi set izmigolji. Videvši da se to ipak desilo, vratio se u još oštrijem izdanju, maltene za sekund praveći brejk šanse, od kojih je jednu i iskoristio u trećem gemu. I, kada je kiša prekinula finale na kratko, činilo se da dolazi lepše vreme za Federera. Jer, isto mu se desilo 2012. protiv Mareja, pa se posle prekida vratio na teren, osvojio dva naredna seta i podigao trofej. Đoković je, međutim, kao neko ko je otporan na takva znamenja i takve 'srećne završetke', uspeo da ga onemogući u tome.

U trećem setu, Novak je izgubio samo šest odsto poena na svoje prve servise. U četvrtom je opet slomio svog rivala sa 12 direktnih poena, osvajajući maltene polovinu poena na servise suparnika, terajući ga da se iznova i iznova povlači.

Na kraju, 35 neiznuđenih grešaka poteklo je sa nekada savršenog reketa - Federer je delovao i istrošeno i zbunjeno, jer je nestala njegova stara magija.

Takva je bila Đokovićeva moć, koja je terala Federera da maltene u svakom poenu trči bar za metar više od mlađeg suparnika. Rodžer nije baš delovao kao zvanično najstariji teniser koji je u poslednoj 41 godini došao do muškog finala Vimbldona, nikada to i ne bi moglo da mu se desi, ali njegovi pravi poštovaoci znaju da je sve ovo ovako bilo, ma koliko da su se priželjivali još jedno, poslednje čudo.

Ta žalost neće trajati dugo.

A Đoković zaslužuje više.

I, u narednim godinama, trebalo bi to i da dobije", zaključio je sportski urednik BBC-a.