Endijem Marejem u finalu, kog je savladao sa 7:6(5), 6:7(4), 6:3, 6:0.
Da je lako igrati finala, igrali bi ih i mnogi drugi. A nema mnogo onih koji su se domogli najveće scene i na njoj zablistali. Upravo je blistavih momenata bilo u ovom finalu, što zbog Marejeve agresivnosti, što zbog Novakove lucidnosti. Upravo one su obeležile čitav meč, u kome je Đoković pokazao sa koliko velikom željom je došao u Australiju da "vrati" ono što je njegovo.
A ovo je njegov turnir, u to više nema nikakve sumnje.
Počelo je najpre pomalo bojažljivo, ali sa jasnim naznakama da Đokoviću ne pada na pamet da ponovi pasivnu igru kao u četvrtom setu polufinala sa Vavrinkom, kada nije imao ni jedan jedini direktno osvojeni poen. Do petog gema ovog finala, sakupio ih je već 15. Ipak, odgovori koji su stizali sa druge strane mreže nisu bili ništa manje impresivni. Naročito kada je Đoković stigao do prvog brejka. Jer, baš tada, posle 3:1, Endi je počeo da igra u nekom svom transu, konstantno napadajući sa osnovne linije, bilo da servira ili ne.
Nakon što mu je za uspešno odigran poen kojim je prišao na 4:3 aplaudirao i Nole, Marej je "dodao gas", vrlo hrabro napao servise najboljeg na svetu i napravio brejk. Prvi od dva, jer je drugi ostvario kada je Đoković, i pored obnovljene ogrebotine na zglobu iznad desnog kažiprsta, imao 5:4 i servirao za osvajanje seta.
Britanac je tada digao publiku na noge nekim dobrim procenama u dalekometnoj "baražnoj vatri", pa je na red došao taj-brejk.
U njemu je pretendent na tron imao inicijaitvu, dvaput vodio sa po dva razlike, no finiš je pripao Novaku, koji je od 2:4 preokrenuo na 5:4 i nedugo zatim mogao da vidi bes svog suparnika. Endi je pri rezultatu 5:5 imao vrlo laku situaciju da poentira, jer je dugu razmenu okončao udaljavanjem Đokovića od osnovne linije, pa mu je ostalo da na mreži smečuje i dođe do set-lopte. Ali, on je lopticu poslao u aut, reketom potom udarao po stubu koji drži mrežu, a kako je i sledeći poen pripao Đokoviću, pripao mu je i set.
I u drugom je bilo burno, doduše već od starta. Tada je Marej, želeći da ne klone duhom posle izgubljene uvodne deonice, izuzetno ofanzivno zaigrao čak i na Noletove servise, pa je izgradio prednost od 0:2. No, tada je najbolji teniser sveta smanjio broj svojih grešaka i, iako nije imao poteza poput nekih bravura zbog kojih mu je u prvom setu aplaudirala čak i Marejeva devojka Kim Sirs, počeo da preokreće.
Od dva gema zaostatka, za 15 minuta Đoković je stigao do dva gema prednosti, igrajući pre svega smireno, a vrlo lukavo. Ni to nije bilo dovoljno da se "borba titana" povede u željenom smeru tako lako. Naročito kada se desio iznenadni prekid, uletanje pojedinih navijača koji su želeli da baš na velikoj sceni izraze svoj protest. Taj neočekivani predah kao da je više prijao Mareju: vratio je brejk, potom došao do tri set lopte, pa iako ih nije iskoristio, a spasao se brejka kada je Đoković pripretio kod rezultata 5:5, u taj-brejku je odigrao majstorski i posle 5:2 na semaforu relativno lako stigao do izjednačenja. "Lako", uslovno rečeno, jer je za taj drugi set utrošeno čak 80 minuta.
Oskoljen tim uspehom u dramatičnoj završnici, momak iz Škotske je protiv svog druga iz detinjstva napravio rani brejk i poveo sa 2:0 u trećoj deonici, a i ovoga puta na odgovor nije moralo dugo da se čeka. Već u četvrtom gemu bilo je nerešeno, ali to je bio samo deo velikog Đokovićevog naleta. Iako su mu klecala kolena posle dva gema zaostatka, iako je delovao uzdrmano, više fizički nego psihički, na stolici se "sabrao", usmerio svoje misli samo na ono osnovno - borbu do kraja i stupio u nju. Od sedam narednih gemova, šest je osvojio Novak, spasavši usput i jednu brejk loptu, čime je poveo sa 2:1 u setovima i svoj deo publike podigao na noge.
Bilo je tada jasno da je Marej uzdrman, a da je Đoković u samo njemu znanom teniskom transu. Igra gotovo bez greške, oprezna kad treba, a vrlo lucidno u ključnim momentima, donela mu je nastavak serije osvojenih gemova. Najpre jedan brejk, pa onda drugi za 3:0, i - malo, po malo, posle četiri gema prednosti, titula je postajala sve bliže. A nju je i osvojio, pa se petim trofejom u Melburnu, a osmim grend slemom u karijeri (osvojio i dva Vimbldona, te jedan US open) izjednačio se sa Kenom Rozvelom, Džimijem Konorsom i Andreom Agasijem. I, što je najvažnije, pokazao da je u tako dobroj formi, da na toj "osmici" ne namerava da se zaustavi.
