teniskom elitom potvrdila svoj talenat i otvorila vrata “kluba 100” na svetskoj rang-listi.
- Udarci su ostali isti, ali se glava promenila. I ranije sam udarala jako, samo što je jedna loptica išla u teren, a već druga u aut. Mnogo sam stabilnija, a imam i brzu ruku, zato i serviram skoro 200 na sat. Sve je do ruke, jer nemam 100 kilograma, vidi se da to nije do fizike.
Nadimak i molitva - Neki me zovu Aleks, neki Džin, a zbog trčanja kao na baterije i ”durasel”. Što se tiče rituala, uvek pročitam molitvu i nikad ne gazim linije na terenu. |
Kakav je osećaj kad Kvitova pruži ruku i hvali vašu igru?
- Uvek imate vizije pre meča, pogotovo sa takvim teniserima. Zamišljate kako ćete da se radujete posle pobede, ali sam se brzo vratila u realnost. Bila sam ubeđena da na 6:5 serviram za meč i da imam taj-berjk, jer me je ponelo, a tek kasnije sam shvatila da je 5:4 i da imam u stvari pobedu u džepu.
Od naših teniserki, od koga je stizala najveća podrška?
LIČNA KARTA
|
- Jelena je uvek bila tu uz mene i govorila mi: „Kruno, hajde da ih sve oderemo“. Ona mi je pravila taktiku i mnogo mi je značila. Mogu puno da naučim od nje i trudim se da to i učinim. Želim da dam mnogo reprezentaciji i dogovorila sam se sa Vesnom Dolonc i Bojanom Jovanovski da ako jedna igra, igramo sve. Nadamo se da Jelena i Ana dele naše mišljenje. Mi smo dosta singl igrači za razliku od muškaraca, ali jedino možemo do uspeha ako budemo sve zajedno rešavale.
Jeste li svesni uspeha ostvarenog na „Flašing Medouzu“?
- Ne znam šta da pomislim, bojim se da sebi priuštim radovanje, jer me čeka još mnogo turnira. Ipak, moram sebi da kažem: ”Ok, Aleks, u prvih si sto na svetu, opusti se, raduj se, radiš na tome već četiri godine”. Prva misao mi je bila samo da li ću da nastavim ovako. Ne kažem da ću sada da osvojim odmah grend slem, ali nema razloga da ne nastavim pozitivan niz. Ako budem ovako igrala, uspeh je tu - rekla je Aleksandra Krunić.