TC Novak u Beogradu.

Ovom prilikom prvi reket sveta je razgovarao sa predsednikom TSS Petrovićem o aktuelnom stanju u našem teniskom sportu, novim idejama kako unaprediti rad Saveza i svih organa u okviru njega. Nakon razgovora koji su Đoković i Petrović imali u četiri oka, Novak se sreo sa mladim teniserima Srbije, članove A tima TSS koji okuplja najbolje mlade igrače naše zemlje koji se jednim delom stipendiraju od strane TSS. Predavanju je prisustvovao i legendarni teniser Boris Beker, trener našeg šampiona, koji je takođe delio brojne savete.

Mladi igrači su uživali u skoro dvočasovnom razgovoru sa Đokovićem, Bekerom i Petrovićem. Novak je istakao osnovne principe kojih se moraju pridržavati na putu ka vrhu svetskog profesionalnog tenisa kome teži svaki igrač.

- Ljubav prema sportu kojim se bavite je najvažnija stvar za svakog mladog takmičara. Strast koju osećate ne samo kada idete na turnire, već i na treninge, svaki put kada treba da udarite tenisku lopticu. Zadovoljstvo koje vam to pričinjava treba da vam bude glavni izvor snage i volje da igrate ovaj sport - govorio je Nole na samom početku susreta.

- U momentima kada vam je teško, svi prolaze kroz to, i kad imate tremu, strah, emocije, kada igrate važne mečeve, turnire, pitanje je kako ga prevazići. To se radi strpljenjem, verom u sebe i u svoje sposobnosti, fokusiranjem na suštinu i početak vaših karijera i na pitanje zbog čega ste počeli da se bavite tenisom, a to je zbog toga što ste sami to želeli. Roditelji su žrtvovali dosta toga da biste živeli svoj san i igrate tenis. Volite ga, iz te iskrene emocije ste krenuli sa treninzima. Isto je bilo i u mom slučaju.

Novak je pričao kako je počeo sa treninzima, kako je tih godina bilo teško pronaći inspiraciju i motivaciju da se bavi baš tenisom, kao skupim sportom.

- Krenuo sam iz čiste emocije, jer sam gledao meč na TV. Igrao je Pit Sampras, osvojio je tada vimbldonsku titulu. Nikad nisam ranije video ni lopticu, ni teren, ali me je to zaintrigiralo. Zamolio sam oca da mi kupi reket i tako je sve krenulo. Često kad se nađem u teškim trenucima u meču, kada nije sve idealno, podsetim se toga. Prisetim se ko sam ja u stvari, zašto sam teniser, gde ja idem. To su ključne stvari koje svako od vas treba da postavi, u momentima kad stasavate, izgrađujete karakter, prolazite kroz pubertet. Da biste znali gde ste se uputili, morate da znate ko ste i odakle dolazite. To je vaša srž, identitet po kome se prepoznajete. Kada imate taj unutrašnji mir i samouverenost, možete da sprovedete šta god poželite na terenu. A u životu je sve moguće, ako stvarno verujete u to, ako poštujete i izgrađujete karakter u odnosu na prave životne vrednosti, na koje vas upućuju vaši roditelji i porodica, koja je stub svega.

Treba pronaći balans, kako u tenisu, tako i u životu.

- Potrebna je optimalna posvećenost prema sportu. Ako nije umereno, a granica varira od osobe do osobe, to postaje opsesija, što nije dobro, jer ona ne proizilazi iz prave emocije, iz ljubavi, strasti prema onom što radite. Tu treba da bude koren vašeg bavljenja ovim sportom.

Đoković je objašnjavao i druge principe koje on poštuje i primenjuje.

- Tenis je jedinstven, pružiće vam lepe stvari u životu, putovaćete svetom, doživećete svašta. Ali važno je da budete zahvalni, kako na velikim stvarima, tako i onim malim. Počev od ove čaše vode na stolu. Neko tamo u Africi ili Aziji, pa čak i u Srbiji, nije u mogućnosti da popije vodu. Nema obrok, jedan tanjir da pojede, nešto što imate neograničeno tokom dana, možete da jedete tri do pet puta dnevno. Toliko možete sebi da priuštite. Neko ne može. Bitno je imati tu skromnost, držati obe noge na zemlji, imati svest o sebi i svetu, svoj identitet. To su bitne stavke na putu ka uspehu.

U životu treba biti i realan, dodao je prvi teniser sveta.

- Čovek može da podnese i uspeh i neuspeh mnogo lakše i skromnije, bez nekih ekstremnih emocija, ako ima osećaj i svest o realnosti. Ako vi ne možete da prihvatite činjenicu da možda kvalitetom zaostajete u tom trenutku za nekim, to nije dobro za vas. Tenis u suštini nije samo individualan sport. I dalje razmišljam da li je odnos 50-50 u odnosu na ekipni sport. Možda vam to sad ne deluje tako, jer ste deo teniske kuće, TSS, da li delite trenera, putujete, i mislite da ste individualni sportisti. Jeste zvanično, ali nezvanično, vaš uspeh i pristup životu umnogome zavisi od ljudi koji vas okružuju. Počev od vaših roditelja, pa do trenera, ljudi iz TSS, kolega tenisera...Bitno je da zajedno pomažete jedni drugima, da delite, iako se takmičite na terenu i želite da pobedite jedni druge. To je dobro, takmičarski duh je poželjan, ali ne treba da zaboravite da poštujete sport i vašeg protivnika, saučesnika. Proživljavate emocije na terenu sa tim vašim igračem sa kojim igrate, trenirate.

Novak se prisetio finala Rolan Garosa od ove godine, o čemu je pričao mladim igračima iz Srbije.

- Igrao sam taj meč sa Vavrinkom. Kada smo završili finale koje sam izgubio, prišli smo jedan drugom i zagrlili se. Igrao sam oko 20-ak grend slem finala i nijednom posle meča nije bilo takvo pozdravljanje. Emocija koju sam doživeo na ceremoniji je bila takva da je nikad pre nisam proživeo. Nas dvojica smo prijatelji van terena, iako smo rivali, iako se borimo za jedan od najprestižnijih turnira na svetu. Uprkos toj borbi, bici nerava, pozitivnih i negativnih emocija na terenu, na kraju je bitno iskazati poštovanje prema onom drugom, reči nisu ni važne, koliko gest - zaključuje Đoković.

Susret najtalentovanijih tenisera i teniserki sa legendama ovog sporta, trenerima i igračima, trebalo bi da postane praksa u Teniskom savezu Srbije, kojim rukovodi Mirko Petrović.