Na prvim modenim Olimpijskim igrama, te 1896. nastupilo je 14 država. Srbija nije bila među njima, ali je na terenima
blistao jedan naš sunarodnik - Momčilo Tapavica, Srbin iz Nadalja, sela u sadašnjoj opštini Srbobran u Južnobačkom okrugu.
Tapavica je i pored povrede ruke u prvoj disciplini osvojio četvrto mesto u rvanju, peto u dizanju tegova sa dve ruke, a na teniskom turniru je zaustavljen u polufinalu. Ovaj potonji vrsni arhitekta, koji je pored ostalog projektovao i zgradu Matice Srpske u Novom Sadu, naknadno je uvršten u osvajače medalja, jer je Međunarodni olimpijski komitet početkom 20. veka proglasio i polufinaliste određenih disciplina "bronzanim", jer borbe za treće mesto nije bilo. Na prvim Igrama se, inače, dodeljivalo samo srebro za pobednike, a bakar za drugoplasirane, pa su naknadno svi trećeplasirani, kao i učesnici polufinala postali nosioci medalja, među njima i junak ove neobične priče.
A neverovatni Tapavica je pored pomenutih disciplina bio prijavljen i za skok u dalj, bacanje kugle, skok s motkom i gimnastiku, ali je ona povreda učinila svoje, pa je umesto međunarodne zvezde ostao samo heroj tadašnjih Srba. Međutim, iako je izrastao u nestvarno uspešnog arhitektu, koji je vodio buran život, kao privatni, tako i društveno-politički, decenije koje su usledile posle njegove ere učinile su da se na njega zaboravi. Nepravda je počela da se ispravlja.
Brojna ekipa predvođena producentima Ognjenom Rakčevićem i Milanom Todorovićem obavila je trogodišnje istraživanje i snimanje dokumentarnog filma o njemu i to na lokacijama u Vojvodini, Beogradu, kao i Crnoj Gori, gde je Tapavica bio “gospodar arhitekture”, ali i vodio buran život.
- Tapavica se isticao u svemu što je radio: bio je odličan student, sportista koji se izdvaja, a potom i arhitekta koji rade velike i značajne projekte. I zato je dobro da što više mladih pogleda priču o njemu. Priču o tome kako bi uvek trebalo težiti boljem – kaže Rakčević.
Sa kolegom Todorovićem, našoj javnosti poznatom i po tome što je reditelj aktuelne serije “Sinđelići”, on se upustio u priču o verovatno najneverovatnijem sportisti kog smo imali. Otuda u filmu i Vlade Divac, predsednik našeg Olimpijskog komiteta, i dramaturg Stevan Koprivica, i novinar Živko Baljkas, i mnogi drugi, pa i istoričari, poput Dr Danila Šarenca.
- Veza između istorijske nauke i dokumentarnog filma pokazala se kao uzbudljivo iskustvo. Iako je Tapavica bio poznata ličnost mnogo toga je bilo nepoznato o njegovom životu, a to otkrivanje bilo je jako zanimljivo. Preklapanje njegovih vrlina i mana posebno je upadljivo i interesantno. On je u isto vreme i heroj i antiheroj - kaže Šarenac.
Sa njim se slaže i producent ovog dokumentarca Milan Todorović:
- Ovaj film o Tapavici možda i jeste neobično ostvarenje za moj dosadašnji opus, koji je okrenut prevashodno žanrovskim filmovima, ali je u pitanju priča o jednom heroju iz naše istorije koji je nepravedno zapostavljen, a iz čijeg života i rada se može mnogo naučiti. Legende o njemu tek čekaju da se ispričaju... Možda u igranom filmu – kaže Todorović.
Pretpremijera u utorak
Dokumentarni film o Momčilu Tapavicu biće prikazan na ovogodišnjem Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma "BELDOCS 2016", u maju, dok je za utorak 26. aprila u velikoj sali Doma Omladine za 20.30, zakazana pretpremijera, na koju je ulaz slobodan.
Krstović: Zaboravljeni velikan zaslužio film
- Velika mi je čast što sam radio sa Ognjenom i Milanom sa kojima sam već sarađivao, a još veće zadovoljstvo mi stvara činjenica da smo se bavili zaboravljenim veikanom. Radujem se što će ovaj dokumentarni film da učini da se i šira javnost upozna sa Momčilom Tapavicom – kaže naš proslavljeni glumac Miki Krstović, koji će gledaoce i voditi kroz priču o nesvakidašnjoj ličnosti našeg sporta i javnog života.
Ulica u Beogradu
Momčilo Tapavica, jedini Srbin uz Novaka Đokovića koji je u tenisu osvojio olimpijsku medalju, tokom snimanja ovog dokumentarnog filma dobio je ulicu u Beogradu, na opštini Čukarica.
(Darko Nikolić)