vratio i i tako kako: osvojio je titulu, pobedivši u finalu ATP turnira u Sidneju Mihaila Kukuškina sa 6:2, 6:3.
Troicki je bio suspendovan na godinu dana zbog kršenja antidoping pravila na mastersu u Monte Karlu 2013. Uz dozvolu lekara dan kasnije je dao krv nego što je trebalo, nalaz je bio baš kao što i treba da bude, ali je takva procedura naknadno okarakterisana kao izbegavanje testiranja, pa je prvobitno bio kažnjen sa 18, a nakon žalbe na 12 meseci pauze.
Pročitajte još |
Suspenzija mu je istekla 15. jula 2014, pa je naš reprezentativac sa 847. pozicije na ATP listi krenuo u novi život. I novo dokazivanje.
A nije bilo lako. Prvo je morao da čeka da se neki organizator, nekog od ATP turnira, smiluje i uruči mu "specijalnu pozivnicu", jer mu mesto na svetskom rangiranju nije bilo, samo po sebi, dovoljno da se nadmeće sa elitom. Kojoj i pripada.
Onda je počeo da igra i manje turnire, čelendžere i da grabi ka vrhu. Na samom kraju 2014. uspeo je da podvig i ozvaniči - ušao je među 100 najboljih.
Iako smo znali da tamo i pripada, nije se samo na tome zaustavio. Glad za pobedama je narasla, možda pre - glad za dokazivanjem da elita svetskog tenisa nije kompletna ako se i on ne uvrsti u nju. Sa pravom.
Dokazao je to naročito u Sidneju, poslednjoj proveri pred Australijan open. Prvo je pobedio osmog nosioca, Martina Kližana, pa preokretom Pabla Anduhara, pa Simonea Bolelija i Žila Milera, da bi u finalu održao pravi čas 66. igraču sveta, Kazahstancu Kukuškinu.
Za samo trideset minuta osvojio je naš as prvi set, za drugi mu je trebalo tri minuta više jer je morao da pravi novi brejk nakon što je rival prišao na 4:3 upravo oduzimanjem servisa. Nedugo zatim, Troicki je proslavio svoju drugu ATP titulu u karijeri, prve posle moskovske iz 2010. godine.
Pročitajte još |
