srpski reprezentativci pitaju za savet, traže mišljenje. Jer Ziki je najstariji, najiskusniji. On je prošao sve ono kroz šta mladi asovi tek prolaze.
Njegova karijera počela je onda kada je Jugoslavijom besneo rat, a u regionu se osećao miris baruta. U takvim uslovima, Zimonjić je rastao, razvijao se i uspeo je da bude prvi na svetu u dubl konkurenciji.
Od marta ove godine igra u paru sa Poljakom Marćinom Matkovskim sa kojim zauzima sedmo mesto u trci za Masters u Londonu koji se igra u novembru.
Trenutno se nalazi u Beogradu gde odmara posle američke turneje i sprema se za odlazak u Kinu. Do kraja 2015. odigraće još pet turnira i nada se povratku u O2 arenu u Londonu. Za Blic je rezimirao učinjeno u proteklih šest nedelja na američkom tlu.
- Solidno je bilo. Kada pogledam sve ukupno, mi smo na svim turnirima u Americi gubili od parova koji su stizali do finala ili osvajali takmičenja. Moglo je i lošije da bude. A i bolje. Tako da je ukupan utisak da je sve prošlo solidno. Cilj do kraja godine je da se plasiramo na Masters. Na dobrom smo putu da to uspemo.
US Open je u karijeri Nenada Zimonjića jedini grend slem na kojem nije stizao dalje od četvrtfinala. Ni ove godine nije probijena ta barijera.
- Ne umem da objasnim šta se dešava u Njujorku. Tako se namešta jednostavno. Odigrali smo nekoliko tesnih mečeva. Imali smo šansu i u četvrtfinalu, ali nismo se najbolje uklopili. Kada sam ja odigrao dobro na US Openu, on nije, i obrnuto. Pravili smo greške u ključnim momentima i to nas je koštalo plasmana u polufinale.
O saradnji sa Matkovskim kaže:
- Kako je sve krenulo, na kraju je ispalo solidno. Iskreno, navikao sam na bolje rezultate, a za Matkovskog je ovo jedna od najuspešnijih sezona. Do kraja godine ćemo sigurno ostati zajedno, a za kasnije ćemo videti. Možda završetak sezone bude još bolji, zato želim da odigramo sve, pa tek onda da vidimo šta će biti u narednoj godini.
Raspored u olimpijskoj 2016. biće zgusnut. Ziki se nada da će uspeti da osvoji medalju u Riju, ali još uvek ne zna sa kim bi mogao da izađe na teren.
- Nije to baš toliko daleko koliko nam sada deluje, ali ne bih još uvek da pričam o tome sa kim bih voleo da igram. Bitno mi je da budem što bolje rangiran, pa ću onda da razmišljam o tome sa kim bi mogao da zaigram i da li bismo zajedno mogli da dođemo do medalje. Velika mi je želja da uzmem odličje, jer je Olimpijada u Brazilu možda moja poslednja. Voleo bih da igram i u dublu i u miks dublu jer su mi tako šanse veće da se popnem na postolje.
U Dejvis kupu Zimonjić je odigrao sjajne partije. Možda i neke od najboljih u karijeri. Na vrhu sveta našao se 2010. kada je u spektakularnom finalu Srbija porazila Francusku u Kombank areni.
- Raspored za 2016. je težak i zgusnut. Igraćemo bukvalno bez pauze. Uvek idem na odmor posle Vimbldona, a sledeće godine to će teško biti izvodljivo. Sigurno ću igrati u prvom kolu Dejvis kupa, a za četvrtfinale ću videti. Mnogo faktora će uticati na odluku. Počevši od tempiranja forme. Jer meni su prioritet u 2016. Olimpijske igre.
O učešću srpskog tima u ovogodišnjem Dejvis kupu, Ziki kaže:
- Imali smo dosta pehova kada govorimo o gostovanju u Argentini. Janko je bio povređen, Novak je zbog velikog broja odigranih mečeva i uspeha koje je postigao morao da preskoči put u Buenos Ajres, tako da smo imali promena u timu. Oni su maksimalno iskoristili prednost domaćeg terena. Naše šanse posle 2:0 posle prvog dana bile su minimalne. Videli smo na kraju svi šta se desilo.
Putevi svih naših tenisera nisu bili posuti ružama. Nenad je prvi koji je probio led. Iz zemlje kojoj su bile uvedene sankcije, a putovanja misaona imenica, Zimonjić je bio jači od svih nedaća. Želja za bavljenjem tenisom bila je jača od neprilika u kojoj se ratom zahvaćena Jugoslavija našla. Pitali smo našeg dubl majstora da li postoji nešto što bi u karijeri promenio.
- Teško je vraćati se unazad. Odluke koje sam donosio u tim trenucima bile su najbolje. Finansijska situacija je bila teška, kao i uslovi za treniranje i napredak. Da nije bilo tog rata sve bi bilo drugačije. Mnogo smo izgubili svi zbog tih dešavanja početkom devedesetih. Sport je dosta izgubio. Sigurno da bi moja karijera bila još bolja da sam u periodu od 18 do 23 godine imao trenera. Ali finansijska situacija je bila takva da nisam mogao to sebi da priuštim. Ali i u takvim uslovima, mi smo uspeli. Zadovoljan sam svime što sam postigao.
Za kraj pitamo Zimonjića do kada planira da igra? U junu je napunio 39 godina.
- Stvarno nemam odgovor na to pitanje - uz osmeh govori Ziki. - Sve dok budem maksimalno posvećen i profesionalan, dok mogu da napredujem, uživam na terenu i dok moje telo bude u stanju da izdrži sve napore, igraću. Moje ambicije oko plasmana na ATP listi su uvek najviše. Tačno je da sam u poslednjih nekoliko godina imao pehova sa odabirom partnera, ali uvek sam davao maksimum. Jedino sam siguran da ću igrati sledeće sezone, a za dalje videćemo. Idem korak po korak. Od turnira do turnira. Tako je najbolje - zaključio je Zimonjić.
