gradskog rivala Reala sa 4:0 i upotpunosti se vratile u igru za šampionski trofej.
Atletiko je kontrolisao meč, bio mnogo opasniji od Reala, dok su se mnogi pitali da li su Kristijano Ronaldo i Geret Bejl uopšte došli na utakmicu. Heroj susreta bio je mladi Saul Nigez koji je u desetom minutu dobio priliku nakon povrede Kokea, postigao drugi gol i asistirao kod trećeg, a onda i sam morao da napusti teren pred kraj velikog derbija.
Potpuna dominacija, uz četiri gola - lepši dan za Atletiko nije mogao da bude, ali ni ružniji za Real.
Prva ozbiljnija prilika dogodila se u sedmom minutu posle kornera koji je izborio Mandžukić, a nakon ubačene lopte Grizman je posle "flipera" došao do nje, ali je blago šutirao, tako da Kasiljas nije imao problema da interveniše.
Real nije navikao na velike preokrete Fudbaleri Reala su poslednji put u Primeri, kada su gubili sa 2:0, uspeli da preokrenu protiv Sevilje na 3:2. Susret sa Andalužanima odigran je 2010. godine. "Kraljevići" su morali da vežbaju proekrete za ovaj duel, shodno tome da su u poslednjih pet duela prvi primili gol. |
Upravo tada se desio sudar u kojem je štoper "jorgandžija" Godin izvukao deblji kraj od Kedire, te je zbog krvarenja nosa morao da napusti igru na nekoliko minuta. Da stvar po Atletiko bude gora, Koke je samo seo na sredini terena i zatražio izmenu, a umesto njega je ušao u desetom minutu Saul.
Nije se dugo čekalo na gol pošto je u 13. minutu lopta došla u šesnaesterac sa leve strane, a odličnu reakciju imao je Mario Mandžukić koji je primio na grudi, te povratnim pasom proigrao Tijaga koji je jakim udarcem, između nekoliko igrača Reala, proturio loptu do gola i onemogućio Kasiljasa da bolje reaguje za 1:0.
Činilo se da je golman gostujuće ekipe mogao da odbrani šut veznog fudbalera Atletika, ali mu je lopta prošla kroz ruke i završila u mreži za oduševljenje na "Visente Kalderonu".
Igrači Reala su posle primljenog gola bili upotpunosti zbunjeni, pa su četiri minuta kasnije morali ponovo da vade loptu iz mreže, ali je ona ovoga puta ušla na mnogo atraktivniji način i od fudbalera koji je spletom okolnosti morao da uđe umesto u Kokea nakon samo deset minuta igre.
Sikera se prodorom izborio za prostor da centrira sa leve strane i na prvoj stativi našao Saula Nigeza koji je popularnim "makazama" pogodio bliži ugao i umalo zaplakao, te je na snazi rezultat bio od 2:0. Neverovatan podatak je da Real Madrid nije uputio nijedan udarac na gol domaćina u prvih pola sata!
U 35. minutu desila se jedna konfuzna situacija posle šuta Godina kada su svi igrači Atletika vršili pritisak da se dosudi jedanaesterac, pošto je po njihovom mišljenju, lopta udarila Kediru u ruku, dok se Nemac posle te akcije držao za lice.
Do kraja prvog poluvremena ne beležimo neko opasniju akciju, osim prvog šuta na susretu Reala koji je na tome i ostao do pauze, a jasno je Atletiku nije bilo ni potrebno da previše pritiska, jer je imao odličan rezultat.
Došl je samo do jedne zamene na poluvremenu, ušao je Hese a izašao Kedira, a i očekivalo se da Real krene ofanzivnije. Igrači domaće ekipe su u deset minuta drugog dela igre uspeli da dobiju tri žuta kartona, Turan, Garsija i Godin. Iako je Real držao loptu, Atletiko je bio konkretniji, tačnije Grizman koji je imao tri šanse u dva minuta, ali samo jednom naterao Kasiljasa da reaguje do 60. minuta.
Nastavila se revija prilika za "jorgandžije", a najbolju je u 63. minutu promašio Tijago koji nije dobro reagovao glavom na centaršut Grizmana, iako je bio sam, pa je Kasiljas ragovao, ali u 67. minutu nije mogao, jer je pas došao na levu stativu gde je Saul glavom prosledio na drugu stranu peterca gde je upravo Grizman konačno uspeo da matira golmana Reala.
Fešta na tribinama nije prestajala, ali jedan tužan trenutak desio se u 70. minutu kada se Saul, koji je postigao prelep gol i bio asistent kod treće gola, povredio, te je morao da napusti igru. On je najviše uticao na to da Real prvi put posle 1972. godine gubi sa 3:0 na "Visente Kalderonu".
Kada ekipa poput Reala zaradi prvi korner tek u 80. minutu, onda je jasno o kakvoj se dominaciji i pogocima u strategiji Čola Simeonea radilo, a najbolja prilika za kraljevski klub stigla je minut kasnije posle voleja Iljaramendija, ali ni to nije bila prevelika opasnost za Moju.
Nakon ulaska, Fernando Tores se mnogo trudio, otvarao, a u na dva minuta do kraja utakmice je dobio priliku da pokaže šta zna u ulozi asistenta, te je sa desne strane uputio fantastičan centaršut, dok je Mariju Mandžukiću ostalo samo da se sa pet metara pokloni, pogodi desnu stranu i izbaci "poker".